Čitanje svetog Evanđelja po Mateju
Onoga dana Isus iziđe iz kuće i sjede uz more. I nagrnu k njemu silan svijet te je morao ući u lađu: sjede, a sve ono mnoštvo stajaše na obali. I zborio im je mnogo u prispodobama: »Gle, iziđe sijač sijati I dok je sijao, nešto zrnja pade uz put, dođoše ptice i pozobaše ga. Nešto opet pade na kamenito tlo, gdje nemaše dosta zemlje, i odmah izniknu jer nemaše duboke zemlje. A kad sunce ogranu, izgorje i jer nemaše korijena, osuši se. Nešto opet pade u trnje, trnje uzraste i uguši ga. Nešto napokon pade na dobru zemlju i davaše plod: jedno stostruk, drugo šezdesetostruk, treće tridesetostruk. Tko ima uši, neka čuje!« I pristupe učenici pa ga zapitaju: »Zašto im zboriš u prispodobama?« On im odgovori: »Zato što je vama dano znati otajstva kraljevstva nebeskoga, a njima nije dano. Doista, onomu tko ima dat će se i obilovat će, a onomu tko nema oduzet će se i ono što ima. U prispodobama im zborim zato što gledajući ne vide i slušajući ne čuju i ne razumiju. Tako se ispunja na njima proroštvo Izaijino koje govori: Slušat ćete, slušati – i nećete razumjeti; gledat ćete, gledati – i nećete vidjeti! Jer usalilo se srce naroda ovoga: uši začepiše, oči zatvoriše da očima ne vide, ušima ne čuju, srcem ne razumiju te se ne obrate pa ih izliječim. A blago vašim očima što vide, i ušima što slušaju. Zaista, kažem vam, mnogi su proroci i pravednici željeli vidjeti što vi gledate, ali nisu vidjeli; i čuti što vi slušate, ali nisu čuli. Vi, dakle, poslušajte prispodobu o sijaču. Svakomu koji sluša Riječ o Kraljevstvu, a ne razumije, dolazi Zli te otima što mu je u srcu posijano. To je onaj uz put zasijan. A zasijani na tlo kamenito – to je onaj koji čuje Riječ i odmah je s radošću prima, ali nema u sebi korijena, nego je nestalan: kad zbog Riječi nastane nevolja ili progonstvo, odmah se pokoleba. Zasijani u trnje – to je onaj koji sluša Riječ, ali briga vremenita i zavodljivost bogatstva uguše Riječ, te ona ostane bez ploda. Zasijani na dobru zemlju – to je onaj koji Riječ sluša i razumije, pa onda, dakako, urodi i daje: jedan stostruko, jedan šezdesetostruko, a jedan tridesetostruko.«
Misao uz Evanđelje
Gospodine, ti govoriš svojim učenicima da dadnu ljudima jesti i nije potrebno da ih se šalje kućama kako bi se nahranili. Govoriš učenicima da učine ono što oni ne mogu, ono što oni ne shvaćaju. Učenici stoje pred problemom s kojim dolaze pred tebe. Ljudi su gladni, mnogi su iz daleka, a u pustinji nemaju mjesta ni mogućnosti da si nabave hranu. Klonut će na putu. Otpusti ih, Gospodine, kako bi za dana mogli otići kućama i nahraniti se. Ti im odgovaraš: “Dajte im vi jesti! Dajte im od onoga što vi primate od mene. Dajte im od hrane kojom se vi neprestano hranite uz mene. Imate mogućnost za to. Imate iskustva vjere i zajedništva sa mnom. Dajte im jesti. Pružite kruha koji ostaje za život vječni. Dajte im jesti u pustinji života, pa makar nadaleko izgleda kao da nema ničega. Vi ste na izvoru života. Ja sam Put, Istina i Život. Dajte im jesti od onoga od čega vi živite!”
Da, Isuse, ne treba to mnoštvo ići dalje. Ne treba da odlaze. Tek pokraj tebe oni mogu naći hranu koja život daje. Istom su došli do tebe. Istinski život i utaženje gladi mogu naći upravo uz tebe. Nije potrebno da od tebe odlaze svojim kućama. Ti si njihov dom. Zar nam to ne govori tvoj usklik, Isuse: “Dođite k meni svi vi umorni, opterećeni… gladni, žedni… svi kojima je teško, svi koji ste potrebni oproštenja, zdravlja, novog života. Dođite! Ja ću vas odmoriti, ja ću utažiti vašu glad i vašu žeđ!”
Ti, Isuse, i danas blagoslivljaš kruh i hraniš svoj narod. Hvala ti. Ti i danas uzimaš kruh u svoje ruke i lomiš ga kako bi bilo dovoljno za sve, za tolike koji su gladni i žedni života. Da, Isuse, ti si i danas velikodušan i darežljiv i ne želiš da itko ostane gladan, tko god pokuca na vrata tvoga srca. Daj i nama danas, kod nedjeljne euharistije, na dan koji posebno tebi pripada hranu ljubavi. Daj i nama od toga kruha života, od toga kruha koji postaje tvojim tijelom. Daj nam pričest, daj nam snagu za život. I mi smo, Isuse, iz daleka; dolazimo k tebi odasvud, ispunjeni svakojakim problemima i željama. I mi smo gladni u pustinji života, u žezi ovih dana, u nesigurnostima svakodnevice. I mi trebamo siguran kruh koji ispunja dušu i srce. Trebamo tebe, Isuse! Pomozi nam, daruj nam sebe, daruj nam mir, daruj nam snagu za svakodnevni život. Ne dopusti da idemo dalje, drugamo, na neke druge izvore gdje nema žive i čiste vode. Ne dopusti da idemo drugamo, drugim ljudima koji nude hranu tijela a zarobljuju dušu. Daj nam ti, Isuse, i samo ti, od svoga kruha!
